О суду

Оснивање суда

По окончању Другог светског рата појавила се потреба организовања законодавне, извршне и судске власти.

Представништво Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије је 01.12.1944. године донело Одлуку о устројству и пословању народноослободилачких одбора и Скупштине демократске Србије, којом је овластило скупштине среских и окружних народноослободилачких одбора да донесу одлуку о оснивању судова на свом подручју и да изврше избор судија, а Повереника правосуђа да донесе Упутства о уређењу народних судова.

Имајући у виду да је Град Ниш ослобођен 14.октобра 1944. године, док је рат за ослобођење осталих крајева наше земље још увек трајао, у Окружном народном одбору су се прикупљали подаци о кадровима, смештају инвентара и свему што је неопходно за почетак рада Народног окружног суда у Нишу, како би се другом половином децембра месеца одлуком Окружног народноослободилачког одбора у Нишу основао Окружни народни суд. Ова прва правосудна установа у југоисточној Србији започела је у врло скромним условима са радом, тј. у ненаменским просторијама, са скромним и оскудним инвентаром.

У наведеним условима започет је рад са странкама, које су тражиле заштиту својих угрожених права на разне начине, уз постојање бесплатне правне помоћи сиромашним грађанима.

Назив суда

Назив суда је одређиван Уставом , законима и Упутствима, тако да је назив " Окружни народни суд у Нишу " био у употреби од децембра до 30.06.1948. године.

Потом је Уредбом о укидању постојећих и оснивању нових окружних судова (Сл.гл.НРС, бр.28/49") основан " Окружни суд области нишке" , који је под тим називом радио од 01.07.1949. године до 01.07.1951.године.

Уредбом о укидању постојећих и оснивању нових окружних судова ("Сл. гл. HPC. бр. 21/51) 1951.године укида се дотадашњи Окружни суд области нишке и оснива " Окружни суд у Нишу".

Под тим називом суд је радио до 2010. године када је Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС", бр. 116/2008) основан " Виши суд у Нишу" , који под овим називом ради и данас.

Избор првих судија у ослобођеном Нишу

Оснивањем суда, Окружни народноослободилачки одбор у Нишу донео је одлуку о избору судија и постављењу осталих радника суда.

Изабрано је седам судија, шест судијских помоћника и петадминистративних радника. На основу овлашћења из Упутства (чл. 14) председника средског, односно окружног суда, бирају између себе судије. Тако је за првог председника изабран Љуба Младеновић, судија лаик.

Председници Окружног - Вишег суда у Нишу

• Љуба Младеновић, од децембра 1944. до 15. марта 1945, по занимању терзија, судија "лаик".
• Др Милан Бркић, председник Окружног суда од 15.03.1945.- 08.03.1946. године.
• Стеван Булајић, председник Окружног суда у Нишу од 15.09.1946.-17.08.1947. године.
• Др Милан Вујиновић, председник Окружног суда у Нишу од 17.08.1947.-30.06.1949. године.
• Ново Вујошевић, председник Окружног суда у Нишу од јуна 1949.- јула 1951. године.
• Родољуб Стаменковић,председник Окружног суда у Нишу од јула 1951.-14.05.1954. године.
• Др Димитрије Кулић, председник Окружног суда у Нишу од 15.05.1954.-03.04.1964. године.
• Драгутин Стојковић, председник Окружног суда у Нишу од 07.04.1964.-24.06.1965. године.
• Бошко Ђорђевић, председник Окружног суда у Нишу од 16.11.1965.-25.03.1970. године.
• Радивоје Илић, председник Окружног суда у Нишу од 10.09.1970.-31.03.1988. године.
• Бранислав Нешић, председник Окружног суда у Нишу од 16.11.1988.-20.09.2001. године.
• Верица Стаменковић,председница Окружног суда у Нишу од 20.09.2001-22.04.2004. године.
• Др Данило Николић, председник Окружног суда у Нишу од 14.03.2005.-31.12.2009. године.
• Иван Булатовић, председник Вишег суда у Нишу од 01.01.2010.-22.05.2014. године.
• Зоран Крстић, председник Вишег суда у Нишу од 23.05.2014.-31.10.2019. године.
• Драгана Живадиновић, председник Вишег суда у Нишу од 01.11.2019. године до 01.11.2023
• Томислав Трајковић,  в.ф. председника Вишег суда у Нишу од 01.11.2023. године

Смештај суда

При крају Другог светског рата, одлуком Окружног народног одбора, од децембра 1944. године, за смештај Окружног суда Нишу одређена је зграда "Бановски станови" на Синђелићевом тргу (преко пута зграде Учитељског дома).

Ова зграда, која је по својој намени била стамбена, није била функционална, посебно за рад са странкама. Због тога се крајем 1946. године, за смештај суда уређује зграда "Хипотекарне банке", на углу Улица Бождове и Страхињића Бана. Ова зграда данас не постоји, уместо ње дограђена је зграда поште, а Окружни суд је на тој локацији био смештен до 1950. године.Од тада се Окружни, сада Виши суд налази у згради у Улици Вождовој бр. 23, где и данас обавља своју активност.

а) Зграда суда

Зграда суда лоцирана је на угаоној парцели Синђелићевог трга, једног од најпрометнијих градских тргова, непосредно уз главну градску и међународну саобраћајну артерију која води према истоку, уулици Вожда Карађорђа. Простор на коме се налази зграда, као и читав простор овог трга, био је ледина, а крајем XIX века служио је као пијаца. На овом простору, 1910. године, саграђена је зграда "Среског начелства". До данас није пронађен пројекат грађевине, па се не може са сигурношћу утврдити ко је њен пројектант, мада се пројектантом сматра београдски архитекта Јован Новаковић. Грађевина је разуђеног габарита, с наглашеном пространом вертикалом у виду куле, на чијем је врху часовник са сатним механизмом и бројчаником на три стране, те доминира као један од градских симбола. Састојала се од приземља и спрата.  

б) Доградња

Године 1937., у наставку зграде суда, према Вождовој улици, дограђен је тракт исте спратности, у дужини од око 30 метара. Пројекат доградње радио је београдски архитекта Драго Видачек.Друга доградња извршена је 1957. године и захвата надградњу још једног спрата (сада је то зграда у целини). Пројекат надградње другог спрата радио је архитекта Десимир Данчевић из Ниша.

За потребе Општинског и Окружног суда, као и Општинског и Окружног тужилаштва, смештених у згради, Скупштина Србије 1965. године донела одлуку о изградњи нове судске зграде, на локацији истог трга, али иза Народног позоришта, за коју је направљен пројекат и изведени су радови на изградњи темеља. Због замрзавања свих непривредних институција у држави, долази до прекида изградње нове судске зграде. Године 1966. суд продаје тек отпочету зграду, па је на том месту изграђена сада постојећа стамбена зграда П+18.Од добијених пара извршена је доградња постојеће судске зграде изнад садашњег пасажа на Синђелићевом тргу. Том доградњом добијено је 17 канцеларија, уведено је централно грејање и извршепа је адаптација дактилобироа (1967-1969).Године 1989. и 1990. извршен је откуп станова на првом улазу суседне стамбене зграде "Бановински станови", а потом је пробијен бочни зид и извршено функционално повезивање тог простора и судске зграде.У току 1995. године извршена је доградња северног дела зграде, на празном простору између зграде саграђене 1910. и доградње извршене 1937. гoдичe. Овом доградњом добијено је шест канцеларија, укупне поврпшне 100 m 2 . Последња доградња зграде суда извршена је у току 2012 - 2013. године и захвата надградњу још једног спрата у поткровљу зграде где су смештене просторије Вишег суда у Нишу и Правосудне академије.

У свом садашњем склопу зграда се састоји из приземља, двају спратова и поткровљем, разуђене је основе, с истакнутим фасадним ризалитима, с игром кровних маса и наглашеном масивном вертикалом у виду куле. У подножју угаоне куле смештена је улазна партија, на коју се надовезује средишњи хол са степеништем, којим се остварује веза са спратовима.

в) Адаптација и реконструкција

Због стања у коме се објекат налазио било је неопходпо приступити адаптацији, реконструкцији и ревитализацији грађевине.Године 1994. изграђени су примарни и секундарни топловод, чиме је зграда повезана на градску топлану. Исте године извршена је измена грејних тела и изграђена нова подстаница.Године 1995. и 1996. замењена је постојећа електрична инсталацијаи урађена је нова телефонска и рачунарскамрежа. У исто време, обављена је реконструкција свих мокрих чворова, с уградњом нове водоводне и канализационе мреже. Истовремено, постављена јe и громобранска инсталација, која до тада није постојалa. Са северне стране зграде суда, у дворишту, налазила се зграда " Општинског затвора у Нишу ", која је са источне стране била спојена са одговарајућим краком зграде суда, а са западне стране с помоћним зградама и високим зидом. Ту је био смештен Општински затвор у коме су се налазила притворена лица Општинског и Окружног суда у Нишу, као и лица на издржавању казне затвора до тридесет дана. 

Због непостојања безбедносних и других неопходних услова, 28. 04. 1994. године извршено је пресељење општинског затвора, у просторије Казнено поправног Дома у Нишу, и то у дотадашњи павиљон појачаног надзора - "Бела кућа". Овај павиљон физички је потпуно издвојен од осталих павиљона сада Казнено поправног завода у Нишу и поседује све пратеће објекте за потребе затвора.

Пошто је општински затвор пресељен у посебан павиљон Казнено-поправног дома у Нишу, сада Казнено поправног завода у Нишу, извршене су реконструкција и адаптација источног дела зграде у приземљу. На тај начин добијене су две суднице, површине 150 м 2 .Године 1966, у приземљу и на новом спрату, извршена је замена дотрајалог "бродског" пода. Истовремено је обављено и бетонирање подова, као и постављање паркета.

Према пројекту Завода за заштиту споменика у Нишу (главног пројектанта Милорада Војиновића, дипл. инж. архитекта), 1997. године, извршена је реконструкција крова, куле, сата, спољне фасаде, улазног дела, ентеријера и степеништа, а према изгледу из 1910. године. На фасади су урађени и вајарски радови, "фасадни орнаменти" (рад академског вајара Василија Перевалова из Ниша), којих није било пре реконструкције.

Расвета фасаде није постојала. Након адаптације и реконструкције, по први пут, 23. 10. 1997. године, уграђено је осветљење зграде и фасаде (преко 23 рефлектора, који су монтирани на уличним електричним стубовима). У току ноћи, зграда делује велелепно и њена фотографија може послужити као рaзгледница Ниша.

Након ових радова зграда је ревитализована и добија садашњи изглед и намену, која приличи добу у коме живимо. Истовремено, згради је враћен и пробитни изглед. На тај начин, створени су задовољавајући услови за смештај свих правосудних органа Ниша у један грађевински простор, који је с правом назван " Палатом правде ".

Техничка опремљеност

После Другог светског рата сви записници, одлуке, уписници и друге књиге писани су ручно и мастилом. Суд је поседовао само једну писаћу машину. Нема података како се дошло до ње. На њој су писане само важније одлуке.

Позивање странака за улазак у судницу вршено је гласно, од записничара или курира.

Побољшање материјалног положаја државе и друштва доводи до побољшања средстава за рад. Суд се опрема механичким писаћим машинама, за свако веће и за дактилографе.

Почев од 1960. године (чл. 149. Правилника о унутрашњем пословању у среским, окружним и окружним привредним судовима ("Сл. гл", бр. 25/60) уводи се обавеза да се сви записници и одлуке искључиво пишу машином. Позивање странака у судницу сада се врши преко новоинсталираног озвучења. За израду одлука користе се диктафони и магнетофони. Формира се дактилобиро.

Културна добра и уметничке вредности

Суд поседује културна добра и уметничке вредности од непроцењивог значај  ЗГРАДА СУДА

Зграда Вишег суда у Нишу је одлуком Скупштине града Ниша. бр. 01-65/96-19 од 27.03.1996. године стављена под претходну заштиту као непокретно добро споменик културе.

Републички завод за заштиту споменика културе у Београду, дописом бр. 587/1 од 10. 12. 1998. године дао је предлог влади Републике Србије за доношење одлуке о третирању зграде Среског начелства (правосудних органа) у Нишу, као споменик културе, јер је прошла прописану стручну процедуру.

КУЛА И ЈАВНИ ЧАСОВНИК

Изнад улазног дела судске зграде налазе се кула и јавни часовник с бројчаницима на три стране, који још од 1910. године обавештава Нишлије о тачном времену. Бројчаници су пречника два метра, исписани римским бројевима још у току изградње.

Кула и сат јединствени су објекти те врсте у Нишу, па и Србији, и представљају културно добро - споменик културе.

ВЕЛИКА САЛА

На другом спрату налази се велика сала, димензија 20 х 12 метара, површине 245 м 2 ,капацитета 300 седишта. У првом реду је судница, ако за суђење постоји велико интересовање јавности. То је највећа судница у Србији у судовима опште надлежности. Та сала је служила и као биоскопска и позоришна дворана, где су се одржавале представе, концерти и приредбе од интереса за раднике правосудних органа. У њој су извођени концерти симфонијског оркестра, а гостовали су и многи истакнути уметници. Ова сала је погодна и за састанке, саветовања и за извођење практичне наставе студентима, те се у те сврхе и користи. Тренутно се реконструише.

СЛИКА "БОЈ НА ЧЕГРУ"

У великој сали постављена је уметничка слика величине 7x4 метра. Слика представља битку српског народа са Tурцима (Бој на Чегру). Рађена је 1953. године уљаним бојама на платну и представља рад истакнутог српског сликара Боже Илића. Због своје величине, уметничке и историјске вредности, ова слика спада у највреднија уметничка дела.

СТО ПРЕДСЕДНИКА СУДА

У канцеларији председника суда постављен је сто од тврдог дрвета, ручне израде, са обрадом у дуборезу и орнаментима. Није позната година израде овог стола, а ни његов креатор. Сматра се да представља уникат, који има трајну уметничку вредност [1] .

[1] За потребе сајта коришћени су делови друге књиге првог издања 2001.године "Окружни суд у Нишу 1878-2000" аутора Бранислава Нешића, председника Окружног суда у Нишу од 16.11.1988. - 20.09.2001. године.